KLJUČ USPEHA

mi podržavamo decu i roditelje u prevazilaženju poteškoća.

oblasti rada

01.

— DISLEKSIJA

Disleksija je poremećaj koji otežava proces čitanja, pisanja , prepoznavanje reči  i simbola i samim tim otežava proces učenja.

Tipični znaci da dete ima disleksiju ogledaju se u sledećem :

Karakteristične greške koje pravi disleksično dete, kako u pisanju, tako i pri čitanju teksta su:

  • Inverzija (zamena slova)  npr. umesto reči  “voda”  dete će čitati ili pisati “ovde”.
  • Omaške ( sastoji se u propustu da dete pročita ili napiše neko slovo) npr. umesto reči  „vreća“, dete će izgovoriti „veća“.
  • Transpozicija (premeštanje određenog slova iz jednog sloga u drugi) npr. umesto reči  „katanac“, dete će pročitati ili napisati „ takanac“.
  • Brkanje slova (problem sa razlikovanjem slova koja se slično pišu – M,N, D,B, slova koja se slično izgovaraju T i D, B i P, T i C).
  • Dodavanje (dete dodaje slova koje ne postoje u reči koje čitaju ili pišu, npr.  zagrada umesto zgrada).
  • Generalizacija (ponavljanje više puta  određenog  sloga u reči  npr. kobabasica)
  • Izmešana slova u reči.
  • Teškoće da se reči spoje odnosno razdvoje pri pisanju na adekvatan način npr. vol imda je demtor tu.
  • Hiperanaliza (dete razdvaja slogove unutar rečenice npr. vi de o sam ma cu)
  • Ogledalsko pisanje ( npr. obrnuto pisanje slova  E ).
  • Premeštanje slogova u reči ( npr. čokolada- kočolada).
  • Disgrafija je nesposobnost da se slova korektno napišu, iako je dete u stanju da ih korektno pročita.
  • Dete zastajkuje pre nego što pročita red.
  • Teško povezuje glasove u reč.
  • Ne razume što sam pročita ( iako razume kad mu vi pročitate ).
  • Preskače redove i ma koliko truda i vremena uložili u vežbanje čitanja stičete utisak da napretka nema ili je minimalan.

Mogu se javiti i sledeći simptomi:

  1. Dezorijentisanost u vremenu i prostoru.
  2. Nespretnost ili nekoordinisanost.
  3. Poremećaj pažnje (ponekad hiperaktivnost).

Deca sa disleksijom su svesna svog problema, potištena su, izbegavaju kontakt sa drugom decom i gube samopouzdanje.

Disleksija se javlja mnogo češće nego što mislimo. Po nekim istraživanjima  čak u 10% populacije.

Kako bi ste pomogli detetu da ovlada veštinom čitanja i izbegli “prateće” simptome neophodno je što pre početi sa tretmanima.

 

girls, read, readers

 

 

02.

— DISLALIJA

Dislalija je artikulacioni poremećaj, najčešće višeuzročni, koji se definiše kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova.
Poremećaje izgovora možemo uočiti na nivou glasova i/ili reči. Mogu se ispoljiti kao:

  • Omisija-izostavljanje jednog ili nekoliko glasova(npr. dete umesto riba izgovara iba, umesto slatko kaže satko…).
  • Supstitucija-zamena jednog ili više glasova drugim(npr. dete umesto riba izgovara jiba, umesto miš kaže mis, umesto čika kaže cika…).
  • Distorzija-nepravilan izgovor jednog ili skupa glasova. Svi glasovi su prisutni ali je njihov izgovor drugačiji od uobičajenog.

Uzroci dislalija

Uzroci mogu biti organski, uzrokovani bolešću kao što je oštećenje sluha, rascep usne i/ili nepca,  anatomskim promenama perifernih govornih organa (nepravilnost u položaju zuba , isturena ili uvučena vilica takozvani loš zagriz, visoko nepce, kratka podjezična resica…) i nazalnost.

Dok funkcionalni odražavaju poremećaj funkcije govornih organa, gde se oni koriste na nepravilan način.

03.

— DISFAZIJA

Disfazija je specifični jezički poremećaj  koji se ispoljava u vidu otežanog razvoja govora i jezika.

Ona može biti :

  1. Ekspresivna (dete ne govori ili su u govoru prisutne izrazite neprevilnosti).
  2. Receptivna (dete otežano razume govor ).
  3. Mešovita (dete otežano razume govor nije u mogućnosti da ga produkuje).

Deca sa disfazijom imaju odložen ili otežan razvoj govorno jezičkih sposobnosti od najranijeg detinjstva uz odsustvo perioda urednog govorno jezičkog razvoja.

Poremećaj ekspresivnog jezika (govora)

Ukoliko je kod deteta razvoj produkcije govora ispod očekivanog za uzrast, a sposobnost razumevanja odgovara mentalnom i kalendarskom uzrastu ili je nešto ispod uzrasnog nivoa govorimo o poremećaju ekspresivnog jezika. Manifestuje se:

  • odsustvom sposobnosti produkcije reči ili njihovom zamenom do druge godine,
  • odsustvom sposobnosti formiranja rečenica od dve reči do treće godine,
  • razvoj rečnika je ograničen, a u govoru uglavnom koriste mali broj opštih reči,
  • sposobnost govora je veoma ograničena, narušena je i tečnost govora,
  • rečenice su uprošćene, uz izostavljanje ili pogrešnu upotrebu predloga, zamenica, članova, padeža i vremena,
  • deca imaju poteškoće prilikom prepričavanja događaja( ne mogu da odrede šta ide pre a šta posle).

Razvoj neverbalne komunikacije se odvija nesmetano. Deca mašu, šalju poljupce, osmehuju se osobama koje prepoznaju. Takođe je njihova imaginativna igra očuvana. Deca imaju potrebu da komuniciraju sa drugima i žele interakciju, a nedostatak govora kompenzuju gestovima. Ipak deca mogu postati svesna da se njihov govorno jezički razvoj razlikuje od ostale dece I zbog nemogućnosti da se iskažu mogu ispoljiti negativno ponašanje ili se pak povući u sebe.

U nekim slučajevima zastoj u razvoju govora može da se ispolji i posle pojave nekoliko reči.

Poremećaj receptivnog jezika (govora)

Kod dece sa poremećajem recetivnog tipa sposobnost razumevanja verbalnih poruka je ispod očekivanog nivoa za mentalni i kalendarski uzrast.

Poremećaji receptivnog govora vidljivi su još na ranom uzrastu:

  • dete se ne odaziva na svoje ime do prvog rođendana,
  • na uzrastu od 18 meseci  ima poteškoće da identifikuje predmete iz okruženja, dok na uzrastu od dve godine ima poteškoće u izvršavanju jednostavnih verbalnih naloga; kako razvoj napreduje poteškoće su sve izraženije,
  • na kasnijem uzrastu uočava se nesposobnost razumevanja  pitanja koja se postavljaju detetu, prepoznavanja boje glasa, razumevanja gestova, izraza lica.

Receptivni oblik često prate socio-emocionalni poremećaji i poremećaji ponašanja. Deca su često hiperaktivna(“ne drži ih mesto”), pažnja im je rasuta. Teško se fokusiraju na neku aktivnost, sve im odvlači pažnju. Neka deca mogu da budu anksiozna, osetljiva ili pak preterano stidljiva. Moguća je pojava izolovanosti od vršjaka. Deca sa izrazitim teškoćama razumevanja govora mogu da kasne u socijalnom razvoju, da ponavljaju reči ili rečenice koje ne razumeju i deluju nezainteresovano i isklučeno.

04.

— PRIPREMA ZA ŠKOLU

Preškolski uzrast je pravo vreme da dete stekne predčitačke i predpisačke veštine, kao preduslov za ovladavanje tehnikama čitanja i pisanja.

Dete bi sa 6,5 godina  trebalo da :

  • Slogovno raščlanjuje reči
  • Prepoznaje prvi glas u reči
  • Rastavlja reč na glasove  ( analiza )
  • Sastavlja glasove u reči ( sinteza )
  • Povezivanje glasa sa slovom
  • Uredno artikuliše sve glasove

Pored predčitačkih u ovom uzrastu je takođe bitno da dete razvije i predpisačke sposobnosti. Za ovladavanje veštinom pisanja bitan je razvoj grafomotorike.

Od motornih sposobnosti potrebno je da se dete opredelilo za to koju će ruku koristiti za pisanje, da je adekvatno  razvilo finu motoriku mišića šake I prstiju  i da može samostalno da nacrta ljudsku figuru sa svim elementima.

Ako dete u potpunosti ne ovlada ovom fazom  razvoja, javiće se teškoće u usvajanju čitanja i pisanja, što može uzrokovati probleme u učenju i savladavanju školskog gradiva.

school, girl, back to school